Преглед садржаја:
- Зашто нам је потребан сан?
- Ефекат остајања будним до касно на здравље временом може скратити живот
- Савети за боље спавање
Многи људи сматрају да је касно будно нешто што је нормално, или би чак требало учинити. Било да је то због прековременог рада да бисте преко ноћи завршили канцеларијске пројекте, гледали фудбалске утакмице или учили преко система за пребрзу вожњу пре важних испита у школи. Међутим, касније морате бити пажљивији у вези са разним ефектима касног задржавања на здрављу тела.
Зашто нам је потребан сан?
Спавање је укључено у активност која има безброј предности. Када спавате, мозак ослобађа хормоне и једињења која помажу у метаболизму процеса у телу. Почевши од обнављања апетита, јачања имунолошког система, побољшања памћења, побољшања расположења, побољшања кондиције, до повећања енергије и фокусирања на активности следећег дана.
Спавање вам чак може помоћи у управљању стресом и симптомима психијатријских поремећаја, попут анксиозности и депресије.
Идеално трајање сна за одрасле и старије је око седам до осам сати. У међувремену, деци и адолесцентима је потребно дуже време спавања (око 8-12 сати, у зависности од њихове старости)
Ефекат остајања будним до касно на здравље временом може скратити живот
Ефекти остајања до касних сати на здравље тела доказани су многим научним студијама. Извештава се да навика остајања до касно увећава ризик од низа озбиљних здравствених проблема, почев од хипертензије, дијабетеса, болести срца, гојазности, апнеје у сну, па све до превремене смрти.
О томе сведоче истраживачи из Енглеске и Италије који су анализирали навике спавања 1,3 милиона људи, који су прикупљени из 16 одвојених студија. Његова открића су показала да су људи који су спавали мање од шест сати сваке ноћи имали 12 посто веће шансе да доживе превремену смрт. Такође су открили да људи који смање време спавања са седам сати на пет сати или мање, имају 1,7 пута бржи ризик од умирања. Шта је изазвало?
Бројне студије су откриле да спавање мање од 5 сати ноћу може проузроковати стезање крвних судова што заузврат може повећати крвни притисак. Штавише, недостатак сна такође може довести до недостатка магнезијума што може довести до отврдњавања зидова артерија (атеросцелоза). Атеросклероза може повећати ризик од хипертензије, можданог удара и других срчаних проблема.
Поред тога, ефекат задржавања до касно се види и у повећању нивоа шећера у крви у телу. Недостатак сна може довести до тога да тело буде отпорно на инсулин и повећати хормон стреса кортизол, тако да тело не може да апсорбује преостали шећер у крви. Као резултат, ниво шећера у крви се повећава. Ово стање може довести до дијабетеса.
Ефекат пречестог спавања може такође повећати ослобађање хормона глади грелин због чега вам се апетит може повећати. Није ни чудо што дуготрајно лишавање сна може учинити тело дебелим, што може довести до гојазности касније у животу. Гојазност, хипертензија и дијабетес сигурно ће имати веома лош утицај на ваше здравље. Нарочито ако се то дешава истовремено.
Осим ризика од болести, недостатак сна такође може смањити фокус и будност. То може бити врло опасно ако возите возило. Опасности од вожње успаване могу се чак изједначити са вожњом у пијаном стању. Вожња успаваном након само 3 сата сна ноћу повећава ризик од моторизоване незгоде више него четвороструко.
Савети за боље спавање
Да се не бисте навикли на касно спавање и бављење ефектима остајања будним до касно у будућности, покушајте да примените неколико једноставних савета:
- Подесите аларме за време спавања и време буђења у исто време сваког дана, укључујући и викенде. Ако требате да се пробудите у 6 сати ујутро, обавезно идите у кревет до 23 сата да бисте 8 сати спавали ноћу.
- Избегавајте напорне физичке активности пре спавања. Ако желите да вежбате пре спавања, радите то најмање 2-3 сата пре спавања.
- Избегавајте кофеин, цигарете и алкохол док одлазите у кревет.
- Не дремајте после 15 сати. Поподневно време за дремање које је прекасно заправо ће вас освежити ноћу.
- Покушајте да радите ствари због којих сте мирни и опуштени пре спавања. На пример, слушањем песама, читањем књига, топлим купкама или другим активностима које вас чине опуштенијим.
- Створите атмосферу спаваће собе која је угодна, тиха, мрачна и хладна. Избегавајте ствари које могу пореметити сан, као што су ТВ и уређаји.
- Ако 20 минута лежите у кревету, а још увек не можете да спавате, покушајте неко време да устанете и бавите се другим активностима како не бисте осећали стрес. Забрињавајући и забринути због тога што не можете да спавате заправо вас може учинити свежијим и мање спавати.
